Struktura studijskog programa obezbeđuje akademsko-opšteobrazovni predmeti (12,08%), teorijsko-metodološki predmeti (22,50%) naučno-stručni predmeti (32,71%) i stručno-aplikativni predmeti (32,71%). Takođe je ispunjeno da izborni predmeti budu zastupljeni sa 20,42% ESPB bodova.

Ukupan broj jednosemestralnih predmeta je 36, od toga obaveznih 30 i izbornih jednosemestralnih predmeta je 6 (biraju se od 12 predloženih predmeta). Pored obaveznih i izbornih predmeta, u četvrtoj godini su predviđeni stručna praksa, istraživanja sadržana u završnom radu – IR i izrada i odbrana završnog rada.

Prve tri godine predstavljaju osnovno, opšte i zajedničko obrazovanje svih studenata ovog obrazovnog programa. Na četvrtoj godini studenti konkretizuju problematiku na obaveznim i izbornim predmetima. Kroz izborne predmete studenti zadovoljavaju svoje individualne afinitete koji su se tokom prve tri godine studija profilisali.

Svi predmeti su jednosemestralni i nose odgovarajući broj ESPB bodova pri čemu jedan bod odgovara približno 30 sati aktivnosti studenta. Redosled izvođenja predmeta u studijskom programu je takav da se znanja potrebna za naredne predmete stiču u prethodno izvedenim predmetima.

U silabusima (specifikacije predmeta) je definisan opis svakog predmeta koji sadrži naziv, tip predmeta, godinu i semestar studija, broj ESPB bodova, ime nastavnika, cilj predmeta sa očekivanim ishodima, znanjima i kompetencijama, preduslove za pohađanje predmeta, sadržaj predmeta, preporučenu literaturu, metode izvođenja nastave, način provere znanja i ocenjivanja i druge podatke. Studijski program je usaglašen sa evropskim standardima u pogledu uslova upisa, trajanja studija, uslova prelaska u narednu godinu, sticanja diplome i načina studiranja.

Sastavni deo kurikuluma OAS Zaštita životne sredine je stručna praksa, koja se realizuje u javnim ustanovama ili privrednim organizacijama.

Student završava studije izradom završnog rada koji se sastoji od teorijsko-metodološke pripreme neophodne za detaljno razumevanje oblasti iz koje se završni rad radi, i izrade samog rada. Završni rad se sastoji od izrade i odbrane  rada i brani  se pred komisijom koja se sastoji od najmanje 3 nastavnika. Studijski program svojim sadržajem pruža neophodna znanja za zaposlenje svršenih studenata ili dalje usavršavanje na – master studijama.

Svrha studijskog programa OAS-Zaštita životne sredine je da obrazuje kadar profila – diplomirani analitičar zaštite životne sredine. Struktura studijskog programa obezbeđuje da se kroz nastavne sadržaje obaveznih i izbornih predmeta akademsko obrazovanje iz oblasti zaštite životne sredine kontinuirano unapređuje. Studijski program omogućava primenu znanja i veština i osposobljavanje za stručni rad u privrednim delatnostima. Stečene kompetencije i veštine, na ovom nivou studija, predstavljaju korpus fundamentalnih znanja za nastavak obrazovanja na master studijama zaštite životne sredine i srodnih profila.

Specifična svrha studijskog programa OAS – Zaštita životne sredine je obezbeđivanje analitičara zaštite životne koji poseduje kompetencije, znanja i veštine koje se, pre svega, odnose na prevenciju, kontrolu i sanaciju zagađenja vazduha, vode i zemljišta, upravljanje otpadom, racionalno korišćenje prirodnih resursa, korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i osposobljenost da učestvuje u pisanju različitih studija koje se odnose na stanje životne sredine.

Ciljevi studijskog programa su da se obrazuju Diplomirani analitičari zaštite životne sredine koji:

1. poseduju dovoljno teorijskog znanja iz osnovnih teorijskih disciplina i prirodnih nauka (matematika, fizika, hemija, biologija/ekologija, mehanika, termodinamika) i koji su sposobni da ih primene radi stvaranja jasne slike o procesima koji se odvijaju u industrijskim sistemima i životnoj sredini,
2. poseduju dovoljno stručnog znanja i veština čijom primenom mogu da prate stanje kvaliteta svih medijuma životne sredine, razumeju uzroke njihovog zagađivanja, utiču na sprečavanje i smanjivanje zagađivanja životne i radne sredine,  operativno upravljaju i kontrolišu sisteme za pripremu vode za mnogobrojne namene, prečišćavanje otpadnih voda i gasova, remedijaciju i rekultivaciju zagađenog zemljišta, tretman i konačno zbrinjavanje čvrstog i opasnog komunalnog i industrijskog otpada, definišu mere i procenjuju efekte za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije,
3. prihvataju naučnu metodologiju u kontekstu potreba i aktivnosti: a) razumeju ulogu formalnih modela i rezultata prirodnih nauka u razumevanju i projektovanju tehničkih sistema, b) sposobni su da primene poznate metode i tehnike, v) sposobni su da ocene argumente, pretpostavke, koncepte i podatke, da bi pravilno prosudili i doprineli rešavanju kompleksnih problema,
4. su osposobljeni da rade u timu, u kontekstu većih projekata,
5. su sposobni da izlože informacije, ideje, probleme i rešenja kako stručnjacima iz predmetne oblasti, tako i onima koji nemaju specijalnosti vezane za oblast izlaganja,
6. su svesni kako njihova profesija može da utiče u kontekstu etičkih, estetskih, socijalnih, ekonomskih i pitanja bezbednosti,
7. su osposobljeni za dalje učenje u cilju obučavanja u akademskom i/ili profesionalnom smislu,
8. razumeju ograničene domete stečenih znanja i imaju potrebu za daljim i permanentnim usavršavanjem, umeju da komuniciraju sa lokalnim  i inostranim stručnjacima iz svoje i drugih oblasti, služeći se stručnom terminologijom.

Osnovni cilj studijskog programa OAS Zaštita životne sredine osnovnih akademskih studija na Univerzitetu „Union – Nikola Tesla”, Fakulteta za ekologiju i zaštitu životne sredine, jeste edukacija kadrova visokog stepena stručnosti za obavljanje složenih i kreativnih poslova u oblasti zaštite životne sredine iz prirodno-matematičkog polja i naučne oblasti – nauke o zaštiti životne sredine, sa ciljem sticanja akademskog naziva – Diplomirani analitičar zaštite životne sredine.

Diplomirani analitičar zaštite životne sredine se osposobljava da prepozna, formuliše i analizira probleme nezavisno i da ponudi jedno ili više prihvatljivih rešenja, što podrazumeva:

1. da ima izgrađen analitički i kreativan prilaz u rešavanju teorijskih i praktičnih problema,
2. da bude sposoban da integriše informacije i numeričke podatke iz različitih izvora i poveže ih u cilju rešavanja konkretnog zadatka,
3. da pokaže posvećenost i sposobnost u izvođenju eksperimentalnih i drugih projektnih zadataka, kao i u analizi zaključaka i prezentaciji izveštaja, da je sposoban da razumno analitički i menadžerski rasuđuje.

Student osposobljen za samostalan ili timski rad u svim vrstama organizacija po pitanjima analize zaštite životne sredine.